|
         |
 |
Kada bi sabrao koliko sam se godina u proteklih desetak žalio na očajne vremenske uslove, previsoke temperature i premalo vlage, moglo bi da ispadne i dobrih osam. Organizujući izložbe gljiva u Kragujevcu, praktično smo zaboravili, kako to izgleda skupljati gljive na desetak kilometara od grada. Masa osušenih četinara (i breza) u nizini svedoči o strašnim sušama 2011. i 2012. godine. Gljivarsko veselje smo uzimali na kašičicu, pa je možda bilo i slađe. Ne znam gde sam davno pročitao da jedna gljivarska sezona u njih sedam, osam, mora biti loša. Iskustvo mi govori da u stvari, posle isto toliko loših godina, jedna sezona mora biti dobra. Što se tiče letnjih meseci to su svakako bile godine 1999. i ova prolazeća. |
Oči u oči sa Gyroporus cyanescens.
|
|
Za puno plodnih tela gljiva u šumi (leti je to na livadi teško ostvarivo, osim negde visoko u planini) najzgodnije je naizmenična smena kišnih i suvih dana, uz umerene letnje temperature. Ukoliko se to ostvari, masa plodnih tela pokazaće nam svoje boje i oblike. Sa druge strane, taj letnji talas po broju vrsta nikada neće moći da se meri sa onim koji se javlja u jesen, naravno sve u okviru pogodnih vremenskih uslova. Ma koliko kiše palo leti, ukoliko je uobičajeno toplo, teško da ćemo u šumi videti koju vitezovku , puževaču, a različitih vrsta mlečnica, rudnjača, koprenki će biti sasvim malo, mada će pojedine vrste biti veoma izdašne. Druga stvar će biti sa amanitama i vrganjima, jer su to u najvećem broju termofilne gljive, koje vole leto.
|
VeomMladi primerci Coltricia perennis.
|
|
Ova letnja sezona 2014. godine je poslužila za svojevrsni eksperiment. Koliko vrsta i količina plodnih tela može da se pojavi, kada se ni jednog trenutka ne postavlja pitanje nedostatka vlage? Kako će uticati značajan izostanak istih u protekle dve letnje sezone? Ukoliko smo protekla dva meseca češće bili u šumi, mislim da smo mogli da dođemo do izvesnih zaključaka. Ja sam jedan od tih. Kad god su mi prilike dozvoljavale, bežao sam iz grada.
|
Nećete je baš često sresti u šumi, Rhodocybe mundula.
|
|
Nekako sam najčešće bio u bukovoj šumi. Iako hrast udomljava najveći broj plemenitih gljiva (po mom skromnom mišljenju), najlepša šuma za šetnju je čista sastojina bukve, po mogućstvu daleko od naselja, što znači da su seoske manje i veće deponije smeća manje verovatne. Bilo je tu bukve na 500m, 1000, kao i na 1500 m nadmorske visine. Sredinom maja, negde na Goliji se desila prirodna nepogoda u vidu velike količine vlažnog snega, koji je izlomio vrh gotovo svake treće smreke, mnoge od onih mlađih i potpuno izvalio iz korena. Srećom, bukva je bila pošteđena iz jednostavnog razloga, što u to vreme nije imala formiranu krošnju da ponese tu masu snega. Gljivarska epizoda na 1500 metara golijske bukve mi je najsvežija u sećanju.
|
Krhka i nežna, Cantharellus friesii.
|
|
Početkom avgusta sa porodicom, obreo sam se u srcu Golije da tu provedem pet dana daleko od civilizacije. Rana jutra kada moji još spavaju, koristio sam da se iskradem i odem 4-5 sati na prethodno određenu lokaciju. Tog jutra lokacija je bila čista golijska bukva, prema jezeru Okruglica. Parkiram automobil, menjam obuću, uzimam štap i korpu, stavljam gljivarski šešir (ovo je novo!). Šešir sa krutim obodom je sjajan za zaštitu od oštrih grančica i paučine. Na ovom terenu sam bio sredinom jula sa Đoletom i Srećkom. Tada je bilo vrganja, amanita, … Šuma je čista, čak bez mnoštva panjeva, deluje umirujuće. Osim manjih zaravni teren je prilično strm, šta očekivati drugo u planini. Rub šume me guta, a kapija od rastinja se zatvara iza mene. Poznata polutama bukove šume me obavija. Na kamenitoj šumskoj stazi opažam dobro poznatu priliku. Iako su mi ovu gljivu samo donosili sa planine, karakteristična je i nema dileme, prvi put i ja nalazim, Gyroporus cyanescens. Radi se o veoma mladim primercima. Dalje, opet na šumskoj stazi dva primerka (opet mlada) vrste Coltricia perennis. Postoji više taksona jako sličnih njoj, nisam ih posebno proučavao ali čini mi se da su se ovde mikolozi malo zaigrali i da se radi samo o varijetetima iste vrste.
|
Vodopad na mestu Uzbrdičevo (može i Nizbrdičevo, zavisi odakle dolazite).
|
|
Telo me vuče nizbrdo, suljam se, samo što se ne kotrljam. Sunce je možda iza brda već izašlo ali to ne važi za ovaj deo šume. Dobro je što nema komaraca, mušica, obada, krpelja i slične gamadi, koja nam zagorčava letnje gljivarske avanture. Svoj silazak zaustavljam na jednoj maloj zaravni. Ispred mene je desetak plodnih tela meni nepoznate gljive. Izgled podseća na levku (Clitocybe sp.), miris vuče na brašno (neko reče to je u stvari miris na testo). Mlada gljiva je svetlosiva ali kasnije šešir formira levak sa sve više tamnih krugova. Listići su sivi i teško je gledajući njih odrediti boju spora. Primetio sam da gljiva crni naročito po obodu ili na preseku. Kasnije po boji otiska spora i njihovoj mikroskopskoj analizi, bilo je prilično jasno, radi se, o svakako ne čestoj vrsti, Rhodocybe mundula (u novijoj literaturi ova vrsta se izjednačava sa R.popinalis).
|
Kao mlada ima ljubičaste nijanse, Panus conchatus.
|
|
Uh, otišao sam suviše duboko, suviše nisko. Vreme je za prvu brzinu, brektanje i muku. Na strmoj kamenitoj stazi zatičem primerke narandžaste lisičarke (Cantharellus friesii). Iako su se mikolozi svojski trudili da od dobro poznate lisičarke, ukoliko je nađu negde u bledim nijansama, naprave jedno 5-6 taksona (bicolor, albidus, pallens, pallidus, …), mislim da to nema mnogo utemeljenja na terenu. Što se tiče narandžaste lisičarke, ona svakako zaslužuje mesto kao posebna vrsta, po svojim konstantnim osobenostima, koje se razlikuju od taksona cibarius. Nikad je nisam nalazio van bukove šume. Strmina postaje još strmija, ovo svakako nije za moje godine (i moju kilažu). Šum koji je bio prisutan sve vreme mog uspona, postaje direktan i snažan. Ispred mene pogled puca na mali bezimeni vodopad, na bezimenom potoku, negde duboko u zagrljaju Golije. Prizor mi obnavlja snagu, leči me.
|
Jedna od najlepših vlažnica, Hygrocybe reidii.
|
|
Posle neverovatnog uspona, sav znojav i zadihan zaključujem da sam na tački znatno višoj od polazne. Ubrzo izlazim iz šume na širok makadamski put, koji vijuga njenom ivicom. Dalje se šire livade, usamljene bukve i beli borovi sve do samog vrha. Primetio sam da lokalni berači gljiva (ovde se lisičarka ne proganja mnogo ali zato vrganj strašno) posebno obilaze usamljene bukve i smreke, jer oko njih kolo igra Boletus edulis. Stvarno je tako i pored masovne berbe vrganji su svuda oko mene. Reklo bi se rastu iz ušiju. Ko zna kada će biti opet ovakva sezona. U šumi nisam imao problema sa prizemnom vlagom ali ovde je rosa do pojasa, praktično sve je u vodi. Pogled u daljinu je neverovatan. Ubrzo ga zamuti nadolazeći oblak. Ovde oblaci idu peške, naročito po ovakvom kišnom vremenu. U travi presijavaju vlažnice. Nežna narandžasta boja, neviskozna kožica šešira valovitog oboda odavala je vrstu Hygrocybe reidii. Boje kakve nose vlažnice retko se sreću u prirodi. Umorne noge se zapliću u kupine, borovnice. Bože, kako su lepi vrganji u borovnicama, umetničko delo prirode.
|
Vrganji u borovnicama.
|
|
Zadovoljan silazim prema polazištu. Parkirani automobil u ovoj nedođiji mi još jednom govori da u Srbiji praktično nema mesta gde se ne proganjaju vrganji i druge prodajke. Sa tim sam se davno pomirio. Dolazim do vikendice, moji spavaju, još nisu započeli dan. Puno je divljih malina i borovnica u okolini, biće i za njih prilike da uživaju u Goliji.
|
Nisam je sretao van bukove šume, Laccaria amethystina.
|
Pogledam, ispod smreka u dvorištu vikendice, guraju mladi vrganji. Kažem vam, ovoga leta rastu iz ušiju. |
|
|
